Blic: Vlast legalizovala korupciju u građevini

Stručnjaci traže da se povuče Zakon o podsticanju građevine

Usvajanjem Zakona o podsticaju građevinskoj industriji u uslovima ekonomske krize Vlada Republike Srbije je sebi dala za pravo da odlučuje kojim preduzećima će poveriti višemilionske poslove u građevini. Ne samo da se ovim podstiče korupcija, već se direktno krši i Zakon o javnim nabavkama, Zakon o zaštiti konkurencije, pa i međunarodni CEFTA sporazum, a samim tim i Ustav.

Korupcionaški, netransparentni i nereformski, po rečima naših sagovornika, osnovne su odlike zakona usvojenog 20. juna. Naime, kada Vlada bude rešila da gradi ili rekonstruiše autoput, umesto da se raspiše tender i izabere najpovoljnija ponuda, određivanjem kriterijuma Vlada će biti u poziciji da posao ponudi nekolicini ili čak samo jednom građevinskom preduzeću, a cenu radova će odrediti ona sama. Po rečima Danila Šukovića iz Saveta za borbu protiv korupcije, efekti ovog zakona će biti katastrofalni.

– Procedure koje zakon predviđa su netransparentne. Ne znamo da li će Vlada odrediti cenu daleko veću od realne, a posao poveriti preduzeću koje, primera radi, finansira njihove partije. Propisi su mimo svake tržišne logike, tim pre što će za poslove moći da konkurišu samo preduzeća koja se nalaze u opštini gde se objekat gradi. Bude li se primenio, posledica ovog zakona će biti apsolutna korupcija – navodi Šuković.

Tu, međutim, nije kraj. Šuković navodi da će novac potreban za projekte biti poveren Fondu za razvoj čiji rad ni sam nije dovoljno transparentan. Podsetimo, kao što smo već pisali, u Upravnom odboru Fonda sede sve sami ministri koji i bez ovog zakona novac daju onima koji ga imaju na pretek, a sada će mu se na raspolaganje staviti i novac iz republičkog i budžeta lokalnih samouprava, kao i sredstva koja će se za građevinske projekte obezbediti dizanjem kredita kod komercijalnih banaka.

Zbog svega toga, Savet za borbu protiv korupcije je dopisom od premijera Mirka Cvetkovića zatražio da se sporni zakon ne primenjuje. Navode da bi to uradili i ranije da zakon nije usvojen po hitnoj proceduri, što je skandalozno i po mišljenju narodne poslanice Vesne Pešić, koja ističe da je samim tim izostala i javna rasprava, a sa zakonom nisu stigli da se valjano upoznaju ni poslanici.

– Malo je poznato, ali svi zakoni od 1. juna pa do 1. oktobra se donose po ubrzanom postupku. Tako se i ovaj zakon provukao pod firmom „hitno“, odnosno bez ikakve javne rasprave i bez dovoljno vremena da se poslanici s njim upoznaju. Poslanici opozicionih partija su se borili iz petnih žila i ukazivali da ovo predstavlja gotovo poziv na korupciju, ali ništa nije vredelo. Zakon, čiji je svaki član korupcionaški, usvojen je, a po svemu sudeći i on će, baš kao i Zakon o elektronskim komunikacijama, gde je hitno samo da BIA prisluškuje građane bez dozvole – završiti na Ustavnom sudu. Međutim, dok sud odluči cvetaće korupcija – ističe Vesna Pešić.

Da je pisanje amandmana i ukazivanje na sve odredbe koje su u suprotnosti s postojećim sistemskim zakonima, pa čak i sa samim Ustavom, bilo uzaludno, potvrđuje nam i Nemanja Nenadić iz „Transparentnosti Srbija“.

– Poslali smo konkretne predloge amandmana svim poslaničkim grupama, kako bi se uskladio ovaj i Zakon o javnim nabavkama. Nažalost, nisu prihvaćeni. Jedan

od argumenata onih za izglasavanje zakona bio je da je ta industrija u teškoj situaciji, a istovremeno građevinari od države potražuju ogromna dugovanja koja im se ne isplaćuju. Umesto toga, donet je zakon koji, osim što krši Zakon o javnim nabavkama, krši i CEFTA sporazum koji garantuje ravnopravnost stranim i domaćim preduzećima, a koji, kao međunarodni ratifikovani sporazum, po Ustavu Srbije ima veću snagu od zakona. Konkretne inicijative su podnete i Ustavnom sudu, a ne vidim kako bi ga on mogao oceniti kao validan – ističe Nenadić.

S druge strane, u Udruženju građevinara PKS navode da je zakon donet kako bi se ubrzale procedure, ističu i da su zloupotrebe moguće, ali tvrde da bi onaj ko bi im u ovom trenutku pribegao bio ni manje ni više nego – zločinac.

– Građevina je u haosu, ne radi se ništa, a zalihe su ogromne. Ovim zakonom će se procedure ubrzati, istina je da su neke odredbe u suprotnosti sa Zakonom o javnim nabavkama, ali bi u ovom trenutku zloupotreba bila ravna zločinu. Važno je da se građevina pokrene, a cene su i onako takve da pokrivaju samo troškove rada, dok profita nema – kaže za „Blic nedelje“ Goran Rodić, sekretar Udruženja u građevinskoj industriji u Privrednoj komori Srbije.

Privredna komora uputila je poziv građevinarima da se registruju na sajt www.pomocgradjevini.rs kako bi mogli da učestvuju na predstojećim poslovima.

Važno je, međutim, pomenuti da građevina stoji i zbog malog broja izdatih građevinskih dozvola. Iako nema valjanih obrazloženja za sramne podatke po kojima se broj dozvola izdatih u Beogradu može izbrojati na prste jedne ruke, sam Rodić je u nedavnom intervjuu za naš list naveo da razlog treba tražiti u pojedinim investitorima koji građevinu koče, dok ne rasprodaju stanove koje su napravili.

Šta sve zakon predviđa

- Vlada, na predlog nadležnih ministarstava, odnosno nadležnog organa jedinice lokalne samouprave, utvrđuje projekte za izgradnju, rekonstrukciju, odnosno adaptaciju.

- Projekti za izgradnju čija se realizacija finansira su: škole i obdaništa, bolnice i druge zdravstvene ustanove, stanovi, autoputevi i drugi državni putevi, sportski objekti, objekti za potrebe obavljanja delatnosti iz oblasti kulture i drugi objekti od javnog značaja.

- Vlada utvrđuje uslove i način finansiranja za svaki pojedinačni projekat.

- Na postupak izbora projektanta, vršioca tehničke kontrole, izvođača radova, vršioca stručnog nadzora, kao i vršioca tehničkog pregleda, odnosno za potrebe projektnog finansiranja za izgradnju objekata, primenjuje se pregovarački postupak bez objavljivanja javnog poziva u skladu sa zakonom kojim se uređuju javne nabavke.

- U realizaciji ovih projekata učestvuju građevinska preduzeća čije je sedište na teritoriji Republike Srbije, koja imaju odgovarajuće iskustvo i reference i zapošljavaju znatan broj radnika, odnosno prema svojim tehnološkim kapacitetima mogu zaposliti znatan broj radnika, a prema kriterijumima koji će se utvrditi posebnim aktom Vlade.

- Naručilac je dužan da uputi poziv svim preduzećima koja su prethodnim stavovima obuhvaćena, a prema kriterijumima koji će se utvrditi posebnim aktom Vlade.

- Pri realizaciji ovih projekata mora se koristiti domaći građevinski materijal u učešću najmanje 70 odsto.

Mnogi zakoni završavaju na Ustavnom sudu

Zakon o informisanju, za koji nisu glasali ni svi poslanici vladajućih partija, tačnije SPS, nedavno je pretrpeo značajne promene, budući da je Ustavni sud kao neustavne ocenio odredbe koje se odnose na novčane kazne, jer predstavljaju kršenje slobode medija i izražavanja. Podsetimo, protiv izmena zakona su bila oba novinarska udruženja, istaknuti pojedinci iz javnog života.

Blanko ostavke su završile pred Ustavnim sudom. Ustav, takav kakav je, već sadrži odredbe kojima priznaje postojanje institucije blanko ostavke, međutim vladajućoj garnituri to nije bilo dovoljno. Donoseći Zakon o lokalnim izborima otišli su korak dalje, pa proturili da podnosilac liste i odbornik mogu zaključiti ugovor kojim će preneti pravo podnosiocu liste da u ime odbornika podnese ostavku na funkciju odbornika?! I ovaj pokušaj vlasti, da stvari, kako je za naš list naveo profesor prava Bogoljub Milosavljević, digne na još bezobrazniji nivo, prošao je neslavno.

Uredba o konverziji prava korišćenja građevinskog zemljišta u pravo svojine takođe će stići pred Ustavni sud. Tim Zakonom, naime, zatvoren je krug korupcije i malverzacija koji je pratio privatizaciju. Zakon o planiranju i izgradnji nekako je gotovo neprimetno prošao u Skupštini u vreme dok je javnost galamila oko izmena Zakona o informisanju. Tim zakonom je omogućeno da vlasnici privatizovanog zemljišta izvrše konverziju prava korišćenja u pravo vlasništva. Ovo zakonsko rešenje bilo bi ekonomski isplativo da Vlada nije donela uredbu kojom je pod troškove pribavljanja prava na korišćenje podvela i ukupnu cenu kapitala i imovine. To znači da će osoba koja je kupila preduzeće čije je zemljište jeftinije od cene samog preduzeća zemlju dobiti na poklon. U drugom slučaju, kada je cena preduzeća manja od cene zemljišta, kupac dobija preduzeće na poklon. Ovim je Vlada tajkunima s kojima je sarađivala u sumnjivim poslovima i kojima je omogućila da u nameštenim tenderima kupuju društvena preduzeća zbog atraktivnog zemljišta – najzad i poklonila to zemljište.

Zakon o elektronskim komunikacijama doći će takođe pod lupu Ustavnog suda. Tim propisom su bezbednosnim agencijama i policiji data ovlašćenja da bez dozvole suda mogu da kontrolišu s kim, koliko i kada komuniciraju građani Srbije. Zaštitnik građana Saša Janković, koji je predao USS-u ovaj zakon, naveo je da očekuje da zakon pasti jer krši član 41. Ustava Srbije koji garantuje „nepovredivost tajnosti pisama i drugih sredstava komunikacije“.

Zakon o Agenciji za borbu protiv korupcije zadesiće ista sudbina, jer on zahvaljujući usvojenom amandmanu omogućava pokrajinskim poslanicima da zadrže po dve fotelje do kraja mandata. Predsednik Odbora Agencije za borbu protiv korupcije Čedomir Čupić javno je pozvao predsednika Srbije Borisa Tadića da ne potpiše ove izmene zakona jer su protivustavne, što nije urodilo plodom. Čupić je izjavio za „Blic” da je iznenađen da je poslanička grupa „Za evropsku Srbiju” izneverila dogovor Vlade Srbije i Agencije o izmenama Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije. On je rekao da je amandmanom Vladana Batića omogućeno da se zakon primenjuje selektivno, što je suprotno Ustavu. On je najavio da će se Agencija obratiti Ustavnom sudu za ocenu ustavnosti i obavestiti Savet Evrope za borbu protiv korupcije (GRECO), OEBS i Komisiju za borbu protiv korupcije UN.

- Sve vreme se pričalo da će Vlada podvaliti tako što će se pojaviti „tajanstveni amandmani“. Naime, prvo je Dragan Marković Palma podneo amandmane kojima su duple funkcije mogle da se sačuvaju. Međutim, nakon pritiska opozicije i javnosti, on ih je povukao. Tada se govorilo se da je Palma to uradio u dogovoru s Vladom, kako bi se od pritiska na Agenciju za borbu protiv korupcije odustalo, odnosno da se u Skupštinu pošalje dobar zakon, a da onda vladajuća većina prilikom glasanja usvoji sporne amandmane koje će u poslednjem trenutku podvaliti drugi poslanik. To se i dogodilo. Naime, amandman je podneo Vladan Batić koji je prihvatio da učini „uslugu“ nekim šefovima, pa iako je Vlada amandman odbila, poslanici su ga izglasali, što se gotovo nikada nije dogodilo – kaže za naš list Vesna Pešić, narodna poslanica.

(Blic)